Ranije davno u selu Vrgudinac, u stara vremena, ljudi kad su slavili, to je bilo po 40 gostiju u tri smene čak. Uveče je nestalo vode, i deda domaćin je otišao da natoči vodu u kofama (pošto tada nisu ljudi imali slavine nego su išli u centar sela na glavnoj česmi da natoče). Išao po mraku, došao do tamo, natočio vodu, i prišla mu jedna devojka. Pitala ga šta radi tu, on joj odgovorio da mu je slava, nestala voda pa je došao da natoči. Ona mu se ponudila da mu pomogne, uzela kofu, a on poneo drugu. Išli su zajedno, i prošli pored crkve. Deda se tu prekrsti pored crkve, kad od jednom, pade kofa, razli se voda, a devojka nestala. Nigde je nema u momentu. To je bio duh. I taj deda se brzo vratio kući, preplašen i više nikada nije smeo uveče da izlazi.