Jedan čovek u stara vremena se vraćao konjem (pošto tada nisu postojali automobili) od negde prema kući, prema svom selu. Bio je mrak. Ušao je kao u maglu, izmaglicu neku. Nije video dobro put, a konj nije želeo da ide, bunio se nešto. Čovek ga je naterao da nastavi. Išli su tako neko vreme, a njemu se činio taj put nešto čudan. Od jednom konj se skroz zaustavio i nije hteo da nastavi, čovek nije mogao da ga natera. Na kraju se prekrstio, i odjednom mu se sve razdanilo, magla je nestala. Bili su samo nekoliko metra od provalije. Nešto ga je omajalo i vodilo ga u smrt.