Negde u selu, u gluvoj noći (negde posle dvanest kad svi spavaju), vraćao se čovek sa slave kući. Na putu sretne jednu babu. Pita ga baba gde je pošao, a on joj odgovori da je bio na slavi. Razmenili su par reči, i onda je on nastavio dalje. Pričini mu se da tu babu zna od negde, pa se doseti da je njoj bio skoro na sahrani. Kako se kretao napred, od jednom uz put ponovo vidi ispred njega tu babu. On se uplaši pa se preksrsti, i baba nestane. Kao to duh bio.