U stara vremena, jedna žena je imala ćerku, i pastorku. Imale su vodenicu negde u šumi, blizu sela. Pošalje žena pastorku da prenoći u vodenici zbog nekog posla. I namerno pošto je nije volela još napravi loš hleba, hranu. U vodenici je bilo jedno kuče, jedna mačka i petao. Ona je krenula tamo, kada je stigla, došlo vreme da se jede. Hrana bila loša, pa je malo nešto jela, i ostatak je dala tim životinjama.
U gluvo doba noću, zakuca neko na vrata. Ona otvori, a ono bili đavoli. Terali su je da pođe sa njima u vodu, pod točak da je samelje. Ona se doseti, pa vikne životinjama: ,,zalaj kuco, zamauči maco, zapevaj petle!” I kuca zalaja, maca zamjauka, i pevac zakukuriče, i đavoli nestadoše. Ali u momentu kada su nestali ostavili joj neku lepu haljinu, cipele.
Ona se ujutru vratila kući, maćeha je videla nove stvari i odmah je pitala odakle joj to. Ona objasnila kako su došli neki da je vode pod točak, ali životinje su se oglasile, oni nestadoše i ostaviše ove stvari. Žena odmah reče ,,Epa dobro, sad će Cveta da pođe!” Cveta je bila njena ćerka. Poslala ona ćerku odmah pridveče u vodenicu, ali joj spremila sve lepo. Umesila dobar hleb, zaklala dobru kokošku i meso lepo ispržila. Sve lepo. Kada je Cveta došla, odmah je uzela da večera, ono sve lepo i ukusno, i sve sama pojela.
U gluvo doba noći, pojave se đavoli, zakucaju na vrata, ona otvori i kažu joj: ,,Ajde Cveto da te vodimo pod točak da te samelje”. Cveta kaže životinjama: ,,zalaj kuco, zamauči maco, zapevaj petle!”. Kuče joj kaže: ,,Sama si jela, sama laj”, mačka joj kaže: ,,Sama si jela, sama mjauči” i pevac joj kaže; ,,Sama si jela, sama kukuriči”. I đavoli je dohvate, ubace pod vodenicu i točak je samelje. Odmah izjutra, njena majka nije mogla da dočeka da se ovajde, dotrčala je i poče da zove Cvetu. A đavoli iz daleka viču: ,,Cveti su creva oko točka”